Nekoliko sati mokrog cupkanja u mestu krunisanih koncertom za pamćenje

Svirka benda Garbage drugog petka u julu 2005. za mene je i danas jedno od najboljih i najintenzivnijih festivalskih iskustava. Te godine lajnap je bio skrojen po našem ukusu, jer su se u gomili izvođača nalazili The White Stripes, Ijan Braun, Underworld, The Datsuns, Fatboy Slim… A ako se dobro sećam, i Karl Koks je tada prvi put stigao u Novi Sad. Festivalska publika (uglavnom stranci), bila je opuštena i super raspoložena, tako da je Đava, bez obzira na ćudljivo vreme, predstavljala pravu oazu bezbrižnosti.

Najvažniji događaj za nas bio je koncert Garbagea (ako izuzmem nastupe The White Stripes i The Datsuns). Došli smo ranije, smestili se na terasu uz sam bedem kod glavne bine i malko slušali Ijana Brauna, malko gledali u nemirno nebo. Na poslednjoj pesmi pale su prve krupne kapi, a onda nas je za samo desetak minuta olujna kiša efikasno sprala s tog fensi mesta. Našli smo se u gomili natopljenih fanova koji su se pribijali uz zid bedema, tražeći nekakav oslonac. Izgledalo je da će padati zauvek, noge su nam do članaka bile u vodi. Držali smo se jedni za druge, nastojeći da održimo ravnotežu u prostranstvu gliba i da udahnemo što manje kišnice. Ne sećam se koliko je dugo trajala ta agonija, ali kada je kiša prestala, postali smo svesni pustoši: dosta ljudi je otišlo, mejn stejdž je bio mračan i mokar, tehničara ni od korova. Nama se nije odlazilo: od ’97. čekali smo Garbage, i sad kad su tu, u Novom Sadu, udaljeni samo par stotina metara, možda neće nastupiti. Kakav maler. Zamolila sam prijateljicu koja je radila u Exitovom PR timu da nam javi šta se dešava. Nisam odmah dobila povratni SMS, ali kada je stigao, zacičali smo od sreće. Sonja je javila da Širli insistira da nastupe i zbog toga je trebalo dobro osušiti i obezbediti binu. Carice, Sonja što je javila, Širli što hoće da peva na Exitu. Aj, to će potrajati. Nema veze. Sviraće. Jeee. Bilo je najvažnije da se ne ohladimo, pa smo narednih sat i po, laganim tempom, u mestu, igrali džajv. Usput smo se i osušili, samo su još starke bile potpuno mokre. Nismo brinuli, jer znali smo da je sve suviše dobro, suviše pozitivno da bismo se prehladili. I onda je počelo. Posle dve pesme, Širli nas je pozdravila sa Thank You so much. We are very honored to be here tonight in Novi Sad… a onda je prasnula Stupid Girl i mi smo se izgubili u sumanutoj svirci. Pesme su se nizale, Širli nam je pričala, skakali smo, pevali i plakali od uzbuđenja. Bilo je to naše prvo potpuno uživanje u svirci na Exitu. I ne bi bilo tako dobro da mu nije prethodila ona mokra agonija. Bend je bio inspirisan, publika je bila sjajna.

Sve dok CharmMusicSerbia nije najavio junski beogradski koncert benda Garbage, nisam razmišljala o tom događaju. Prošlo je dosta godina, bili smo na gomili svirki, u BG Areni, SKC-u, na RHCP u Inđiji (vanvremensko iskustvo, takođe povezano s letnjom kišom), Muse (više puta), na brutalno divnom koncertu Enija Morikonea u okviru GAF-a, na Manicsima, Editorsima na Exitu & Szigetu, Florens i Biffy Clyro na Szigetu, sve do prošlogodišnjeg ludog vijanja Editorsa po kraju…

Ovog juna, očekujem nove emocije s dobrim starim Garbage u društvu raspoložene publike željne dobre muzike.

 

(Visited 47 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may also like