Tri benda, dve epohe & ukus koji se menja

Vreme ne možemo da vratimo. Zbog toga ga ne treba trošiti na muziku koja nam se ne dopada

Kada je reč o gitarskoj muzici, radoznala sam i sklona da preslušam sve za šta pretpostavljam da može biti dobro. Isto tako, ne oklevam ni da, ako mi nešto dosadi ili postane fejk, smesta promenim ploču. Nemilosrdno odustajem. 🙂

O njima se sve zna, oni su institucija… U poslednjoj deceniji 20. veka bilo je sasvim prirodno da se s Nirvane prebacim na Foo Fighters. Onako energični, melodični, duhoviti, muzički superiorni, isporučivali su ogromnu količinu pozitivne energije, a produkcija njihovih albuma bila je savršena. Snimili devet albuma od kojih su meni najdraži The Colour And The Shape, There Is Nothing Left To Lose i One By One. I ubeđena sam da upravo ta tri albuma, uz jedan noviji – Waisting Light (2011) –  na kome je radio jedan od najboljih producenata na svetu, Bač Vig (frontmen benda Garbage), mogu sjajno da dopune SVAKU plejlistu. Supergrupa Foo Fighters trenutno je na turneji Concrete And Gold Tour (nazvanoj po istoimenom albumu iz 2017), a nakon junskog koncerta u Puli, moći ćemo da ih gledamo i slušamo 13. avgusta na festivalu Sziget.

I know that you will surrender… Početkom novog veka redovno sam čitala NME i Q, slušala sve novo čega sam mogla da se dokopam. To je bilo sjajno vreme, jer je delovalo da indi rok scena, s gomilom zanimljivih bendova, prosto puca po šavovima od kreativnosti. Kada se 2003. pojavio singl Darts Of Pleasure škotskog benda Franz Ferdinand i onaj presmešni spot, mediji su ih s pravom krstili sa next big thing. Jer, oni su s albumima Franz Ferdinand i You Could Have It So Much Better ozbiljno oplemenili modernu muzičku scenu. Sledili su albumi Tonight: Franz Ferdinand, Right Thoughts, Right Words, Right Actio, FFS (sa bendom Sparks)i Always Ascending  (2018) kao i čitav niz saradnji s drugim muzičarima. Slušala sam ih uživo kada su bili na vrhuncu karijere, bio je to odličan koncert. Uz to uspeli su da istraju, što je sjajno! Ovaj bend nastupa 8. avgusta na festivalu Sziget.

Nekada sam jako želela da ih čujemPočetkom 2004, Džoni Borel i njegov bend Razorlight pun ludih Šveđana (prema Rolling Stoneu) – obećavali su mnogo. Borel je privlačio pažnju kud god da se dene, onako brbljiv, napuklog glasa i drčnog stava. Up All Night i Razorlight, njihova prva dva albuma i dalje predstavljaju prave bisere na muzičkoj sceni. Počeli su žestoko: zavoleli su ih i slušaoci i kritičari, dosta su svirali, snimili album Slipway Fires, a onda su nekakokliznuli u zaborav. Četvrti album, Olympus Sleeping, objavljen je 2018, dobio je solidne ocene, i super je što je Razorlight ponovo u sedlu. Na Sziget stižu na sredini svoje turneje, 7. avgusta.

(Visited 54 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may also like