Sirovi talenat

Knjiga o ishrani sirovom hranom IZBOR život ili životarenje Emanuele Kulinović nije zbir strogih pravila i recepata, već iskrena preporuka da zastanete, odbacite predrasude i ustaljene norme, oslušnete sopstveno telo i udovoljite njegovim istinskim potrebama…

Otkud ideja da napišeš knjigu o ovom konceptu? Da li raw food princip ishrane ima posebno mesto u tvom životu? Knjiga je napisana s puno ljubavi, a ideja je bila moja potreba da podelim sa svetom najbolje što mi se dogodilo, kao i da svet jednom bude bolje mesto nego što sam ga zatekla. Želela sam i da ispunim svoju svrhu postojanja, jer svi smo jedinstveni i zbog toga treba da pružamo najbolje od sebe, kako bi kao celina bili bolji. Ideju, odnosno podstrek, pružili su mi ljudi iz okruženja, prijatelji, baš kao i poznanici koje bih sretala i razgovaralala s njima o ishrani. Na sreću, sve je više osvešćenih ljudi koji žele da poboljšaju kvalitet života, a ne da slede stado. Knjigu sam pisala tokom specijalističkih studija u Sarajevu, fizički poptuno iscrpljena. (Bez dana odmora, tri i po godine putovala sam na relaciji Priboj-Sarajevo; radnim danima sam boravila na fakultetu, a vikendom radila u svojoj ordinaciji). Nisam mogla ni da treniram svakodnevno, što je do tada bila moja rutina, pa sam trčanje zamenila jogom kao hranom za telo, dok je pisanje ove knjige predstavljalo hranu za dušu. Sirova biljna niskomasna ishrana je nešto najlepše, najbolje i najprirodnije što sam uradila za sebe, bila su to velika vrata, koja su otvorena nakon čišćenja tela, jer sam počela da radim i na duhovnom napretku i tako pronašla svoj balans i mir.

Da li je raw food oblik antidijete? Kako bi odbranila ovaj koncept? Dijeta znači ishrana, a sirova biljna niskomasna ishrana je najprirodnija hrana za čoveka. Redukcione dijete ne podržavam, niti planove ishrane, čak ni recepte, jer svi smo mi induvidue i vrlo posebni, svi imamo svoje potrebe i sve što treba da radimo jeste da slušamo svoje telo jer ono nepogrešivo zna i traži šta mu je u datom trenutku potrebno. To je naravno moguće kada je telo čisto i organizam zdrav, a i taj stadijum se dostiže postepeno, kada sami odlučimo, bez pritiska i dodatnog stresa oko pripremanja hrane koja u stvari treba da nam pruži zadovoljstvo. Te redukcione dijete su neodržive, i svako može da smrša i da se ugoji na bilo kom principu ishrane. Ako hoćeš da smršaš, unosiš manje nutrijenata nego što potrošiš i obrnuto, matematika je jasna i neumoljiva, bitan je cilj – zašto to radiš? DA BI BIO ZDRAV, IMAO VIŠE ENERGIJE, OSEĆAO SE BOLJE, LEPŠE SPAVAO, BIO NASMEJAN, ZADOVOLJAN, PRODUKTIVAN… To se ne dobija kratkoročnim gubitkom kilograma, naprotiv, pojaviće se malaksalost, iscrpljenost, nervoza, letargija, poremetiće se metabolizam, te će početnih +5 kg viška, nakon prestanka dijete, doseći +8 kg. Jo-jo efekat je neminovan jer telo sve pamti i sprema se za nova gladovanja. A kada smo kod ishrane idealne za čoveka, važno je istaći da svi sirovojedi imaju idealnu težinu, a da voće, ukoliko se pravilno koristi, detoksikuje organizam i ubrzava izbacivanje štetnih produkata metabolizma koji su se taložili godinama. Kada se organizam detoksikuje, može da traži sta mu je potrebno, ai tada kreće čarolija i uživanje u svakom zalogaju. Kao primer, (i u prilog!) činjenici da ovaj princip nije redukciona dijeta, govori i lečenje anoreksije sirovom biljnom niskomasnom hranom, gde se osoba težine od 35 kg oporavila dostigavši svoju idealnu težinu. Jer, problem kod anoreksije je što su dugoročnim izgladnjivanjem oštećeni (ugroženi) kako svi organi, tako i crevne resice za asimilaciju hranjivih materija. Kada se one oporave konzumiranjem direktne energije (prosti šećeri iz voća), onda mogu i da obavljaju svoju funkciju i usvajaju ostale nutrijente i potpomažu obnavljanju drugih organa.

Kako pomiriti namirnice s našeg podneblja i iz egzotičnih krajeva? Da li se zaista i kod nas, na Balkanu, s obzirom na izbor (i stanje) namirnica, ovakav koncept može primenjivati bez posledica? Kao vrsta, ljudi su poreklom iz tropskih krajeva, prvobitno su naselili topli pojas oko ekvatora. Ovo je sredina gde tropskog voća ima u izobilju. Vecina zagovornika sirove ishrane preporučuje lokalno uzgajanu hranu, što ima smisla kada vrednujemo dostupnost, svežinu, mogućnost ličnog uzgajanja, cenu… Ali, anatomski i fiziološki, naš digestivni trakt predodređen je za tropsko voće kao izvor goriva, toplu klimu, prisustvo Sunca čitave godine, čist vazduh i vodu, ruralniji stil života. Klimu prilagođavamo grejanjem, utopljavanjem odećom, pokrivačima, toplim podovima jer nam je ugodnije u toplom. A zašto bismo menjali ishranu? Da li životinjama u zoo-vrtu menjaju ishranu i prilagođavaju je lokalnim navikama? Naravno da ne! Očigledno je da treba poštovati jedinstvene potrebe za ishranom svake vrste, u zavisnosti od specificne digestivne fiziologije i anatomije te vrste. Naučimo ponovo da jedemo voće, sto je bila praksa koja nas je održala u dobrom zdravlju hiljadama generacija. Od sirove biljne niskomasne ishrane možete dobiti isključivo zdravlje, a pošto se na zdravom čoveku ne može zaraditi, ona nije popularizovana, brendirana, nema ko da je reklamira.

Da li je ovo skup način života? Šta znači skupo? Da li zdravlje ima cenu? Kaže se da bolestan čovek ima samo jednu želju, a zdrav bezbroj. Pritom je najjeftinija, kako je ja zovem, reciklažna ishrana. Uvek sve iskoristim! Koliko kosta kilogram mesa? Za tu sumu može se kupiti kupiti 10 kilograma sezonskog voća (onog što je svrstano u drugu klasu, koje je najzrelije i zato najbolje). Od tog kilograma mesa ne može se napraviti jedan ručak bez ulja, začina, priloga, hleba, salate… a od ovog voća može se živeti bar tri dana. Na jednom letovanju, jela sam smokve koje smo imali u dvorištu, i koje nije bilo lako dohvatiti, ali sam se ja snašla – ta jesu li nam preci primati ili ne? – tako da ni euro nisam potrošila na hranu. 🙂

Koliko dugo primenjuješ raw food koncept i koja je tvoja omiljena namirnica, hrana ili recept, da li imaš svoje favorite? Od 2003. sam vegetarijanac, a od 2013. sirovojed. Pritom se moja ishrana od pre pet godina i sada drastično razlikuje, iako je u oba slučaja 100 % sirova. I dalje istražujem, čitam, eksperimentišem jer je edukacija izuzetno važna. Pošto svi jedemo, smatram da  smo u obavezi da naučimo elementarno o ishrani, a najbolje bi bilo da se u školsko obrazovanje uvede predmet kako bi se ljudi od najranijeg uzrasta edukovali. Moja omiljena hrana se menja u zavisnosti od potreba organizma al top tri su japanske jabuke, smokve i urme.

Izdavači knjige IZBOR život ili životarenje Emanuele Kulinović: BERNAR (Beograd) i SPIRALA (Priboj) 🙂

 

(Visited 231 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may also like