Neumorne muzičke lutalice

Kada se, početkom avgusta 2013. pojavio singl Hopeless Wanderer britanskog benda Mumford & Sons, sa spotom na čijem se kraju razbijaju akustični instrumenti, da li je fanovima možda moglo da postane jasno da će ovi zanimljivi muzičari uskoro nastaviti svoj muzički put u drugom pravcu? Do tog momenta nisam ni mogla da pretpostavim da ovaj bend može da napusti svoj akustični zvuk i miks dobrog popa odsviranog u najboljem maniru nu-folka na albumima Sigh No More (2009) i Babel (2012). Međutim, samo dve godine kasnije, album Wilder Mind (2015), koji je pravi, rasni, zaglušujući alternative rock, potpuno me je oborio s nogu, pogotovo pesmama The Wolf, Snake Eyes, Tompkins Square Park, Believe i Ditmas. Dve godine kasnije, Mumford & Sons objavili su i nešto malko drugačije, worldbeat EP Johannesburg, snimljen tokom nekoliko dana, u pauzama izuzetno uspešne i vrlo emotivne južnoafričke turneje, s gostujućim muzičarima, Baaba Maalom, i bendovima Beatenberg i The Very Best. Wilder Mind i Johannesburg i dalje se suvereno održavaju u mom plejeru, a iz ove prespektive, i sve vreme s velikim respektom prema bluegrass fazi koja ih je proslavila, čini mi se da su Sigh No More i Babel bili fantastičan uvod u jednu raskošnu muzičku priču koja tek treba da se razvije. I izgleda da, nakon par žestokih koncertnih godina, Mumford & Sons trenutno rade na svom četvrtom studijskom albumu. Ovog leta, na repertoaru im je samo jedna svirka: 11. avgusta, u Budimpešti, na Sziget festivalu. 🙂 

(Visited 66 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may also like