Balada o kćerkama, sestrama i majkama

Interesantna priča napisana u prvom licu, naizgled lagana, s tečnim rečenicama i digresijama vešto sklopljenim u dramski mozaik

Ispostavilo se da nisam pogrešila kada sam prošle godine odlučila da roman Vraćena Donatele di Pjetrantonio ostavim za kasnije. Njegov nastavak, Južno predgrađe, Booka je objavila pre otprilike dva meseca, pa sam srećna zbog mogućnosti da uživam u zaokruženom utisku, slistila obe knjige za samo par dana.  

Vraćena je pripovest o dve porodice s neimenovanom junakinjom kao glavnom sponom. Počinje s dolaskom trinaestogodišnje devojčice u dom njenih bioloških roditelja. Dete obamrlo od šoka, istrgnuto iz balona lagodnog živopisnog detinjstva u gradu, stiže u potpuno drugačije obojen, vrlo skroman prostor u kome je svaki dan – dan borbe za opstanak. U bolnom trenutku, Vraćena (kako su je prozvali novi školski drugovi) izgubila je bezuslovnu ljubav onih za koje je verovala da su njeni majka i otac. U novom okruženju, u atmosferi preteće nemaštine, ona će se sa gomilom braće i otresitom sestrom neprestano boriti za prostor i hranu, ali ne i za pažnju odraslih. Njena drama se nastavlja kroz odricanje, prilagođavanje i nastojanje da savlada prepreke u novom životu i kroz detinju nadu da će njeni najmiliji, oni koje je do tog leta zvala svojim roditeljima, uvideti grubu grešku i da će je vratiti u udoban i lep gradski dom koji je dobro poznavala i koji je toliko volela. Ovaj intimni emocionalni triler majstorski je složen u kompaktnu celinu, pedantno, ali bez suvišnih detalja, bez sentimentalnosti, naizgled superjednostavno.

Južno predgrađe je još jedan povratak. Vraćena posle mnogo godina stiže iz Francuske u Italiju, u regiju gde je rođena, u kojoj je odrastala, tamo gde je njen život krenuo bolno da se komplikuje: od detinjstva i dve porodice, napuštanja, preko teškog odnosa sa biološkom majkom, burne i neraskidive veze sa mlađom sestrom divljeg temperamenta (ličile su samo dok su bile devojčice), do ljubavi koja je delovala kao sigurna luka i braka koji je u agoniji okončan. Nalazi se u mestu koje je morala da napusti da bi preživela i ostvarila profesionalnu i emocionalnu sigurnost. Ona se vratila zbog nesreće koja se dogodila, a s tim povratkom, u osami hotelske sobe, preplavljuju je sećanja. Suočava se sa uspomenama na davne događaje, od majčine bolesti i smrti, preko nesređenog sestrinog života i okrutnog okruženja u kome odrasta njen sestrić, do lične tragedije i kraha života za koji je mislila da je izgradila. I dalje neimenovana junakinja prati likove iz lične istorije: francuskog mačora i francuskog komšiju, žive i pokojne članove porodice, bivšeg muža, grad s opasnim predgrađem, selo, jednu stomatološku ordinaciju i bolnicu u kojoj su protokoli konstanta. I da, život je ipak pred njom.

Kao i prvi deo, i Južno predgrađe je slojevit roman sa čudesno difuznom retrospektivom. Čitljiv je i prijemčiv za praćenje, dinamičan, s poetikom koju gotovo možete da pomirišete. Toliko sunca, toliko slanog mora, bujnih trava i blistave ribe, tek s ponekom novembarskom kišom.

Kada čitam očekujem potpun doživljaj, da me knjiga okupira, da mi se uplete u stvarnost, da bude baseline za svaki dan, sve dok je ne završim. Da me, kada se ta komunikacija završi, emocija drži dugo, bar do sledeće knjiške avanture. Da je ne zaboravim. A ova dva romana su upravo to: intezivno, dirljivo, inspirativno i uznemirujuće štivo.

P.S. Za razliku od čuvene zemljakinje, Elene Ferante koja i dalje uspešno skriva svoj identitet, o Donateli di Pjetrantonio zna se dovoljno, taman koliko treba: ima gotovo šezdeset godina, živi u gradiću Pene u regiji Abruco, dečja je stomatološkinja, piše odmalena, a kada je 2011. godine konačno upoznala javnost sa svojim prvim romanom Mia madre e un fiume dobila je cenjenu književnu nagradu (Tropea). I njen drugi roman Bella mia (2013) dobio je nekoliko književnih priznanja, a sa romanom Vraćena (L’Arminuta, 2017) osim jedne o najprestižnijih italijanskih književnih nagrada (Kampijel), stižu i brojni obožavaoci i istinska prepoznatljivost. Ovaj roman prodat je u Italiji u više od 200.000 primeraka, preveden je na dvadeset pet jezika a navodno je u pripremi i fimska adaptacija. Nastavak, Južno predgrađe (Borgo Sud, 2020) koji je bio u užem izboru za nagradu Strega 2021. godine, kod nas je objavila Booka početkom ovog leta. Oba dela prevela je Jelena Brborić.

(Visited 41 times, 1 visits today)
Tags

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may also like